Рођен 1892 . године у Лесковцу. Богословију завршио у Београду, Духовну академију у Петрограду, а философски факултет са докторским степеном, у Фрибургу, Швајцарска. Рукоположен 1913. године у чин јерођакона. По свршеним студијама постављен, као јеромонах, за пароха и вероучитеља наше избегличке колоније у Оксфорду. До избора за епископа био је професор богословије, први секретар патријаршије и доцент Богословског факултета у Београду.Хиротонисан за епископа мукачевско-прјашевског у Сремским Карловцима 30. новембра 1931. Године 1938. премештен за епископа америчко-канадског, а годину дана касније за епископа банатског.
За митрополита загребачког изабран 20. маја 1947. У исто време администрира и Пакрачком епархијом све до 1951. године. Научне радове из области пастирског богословља, омилитике и литургике објављивао у Богословљу и Гласнику. Цели животни век посветио је изучавању црквене музике, али није доживео штампање свога животног дјела: «Зборник црквених пјесама» на српском и црквенословенском језику. Упокоио се 7. октобра 1969. године у Београду. Сахрањен је у манастиру Ваведење на Топчидеру.
